Transformišemo se, adaptiramo vrednosti, mišljenje, perspektivu. U tom višeslojnom razvoju je često nelako doći do racionalnih zaključaka, nezamućenih krutim stavom, osećanjem, tradicijom, trvrdoglavošću. Određeni elementi  našeg stanja postaju trivijalni, iluzije se gube i ponekad u retkim situacijama svesti, uspevamo da uviđamo stvari onakvim kakve, relativno rečeno, zaista jesu. Neretko uviđamo da je nešto što nam je bilo od krucijalnog značaja zapravo nevažno, nepotrebno i možda čak i pogubno po dalji razvoj. Sentiment nam uglavnom ne dopušta jasan rezon i u takvim situacijama se hvatamo racionalizacije kao najprigodnijeg alata opravdanja. Ponekad je neophodno suočiti se sa istinom, nadvladati unutrašnji konflikt i uvideti da je nešto zapravo samo greška koju uporno potvrđujemo i dodajemo joj važnost.